Почеле су! То се дало приметити… Тако ћемо наредних два месеца морати да трпимо препуцавања и увреде дојучерашњих и будућих парнтера и пословних пријатеља.
Неки су, попут ЛДП-а одабрали да кампању започну много пре свих осталих. Ово је и логично ако узмете у обзир да се овакве странке морају борити за сваки глас. Оно што се мора признати јесте да су овај пута стварно направили добре спотове. Мада некако ме спот у коме се појављују познати музичари подсећа на рекламу Телекома Србије. Ритмика музике која прати слику у оба случаја је доста слична а и атмосфера је некако слична иако у споту поменуте странке доминирају страначке боје. Нећу сад да извлачим никакве закључке из овог мог утиска, напросто можда су исти људи радили обе рекламе. Али оно штоје тако карактеристично за њих је чињеница да се ни овај пут нису потрудили да причају о конкретним плановима… Опет дробе о апстрактним појмовима попут: Промена, Европе, Европске вредности и сл. Што се и очекивало од странке која има толики проблем са кадровима да за градоначелника кандидује особу која изјављује да је променила место рођења, као да је то нешто на шта она може утицати и да ће то променити чињеницу да није рођена тамо где јесте и још мисли да јој је тај бесмислени потез, плус. Све ово не би било важно… У смислу да је потпуно небитно да ли ће будући градоначелник бити родом из Београда или не. Али оно што мене свакако не би определило за ову опцију је чињеница да ако је неко спреман да се одрекне места рођења у сред кампање што би се могло различито коментарисати, онда се свакако може поставити питање чега ће се одрећи ако се докопа власти.
Остале странке се, још увек, ограничавају претежно гостовањима по емисијама и исто тако прављењем разних вербалних ексцеса… Ваљда мисле да ће им то донети популарност код народа, обзиром да се народ до сада ложио на баљезгања и псовке… разноразних….. да не кажем шта…
Но добро….
Оно што ће у овој кампањи бити посебно интересантно је наступ ДС-а, СРС, и ДСС-а, пре свега јер се очекује да они буду главни кандидати за наредну владу. Сведоци смо да је пљувачина већ почела. Радикали се и даље искусно држе по страни и само повремено доливају уље на ватру заједљивим и често бесмисленим коментарима. Али маса то не схвата…. Али то смо ваљда очекивали од масе. Додуше једногласно тврде да су сви остали лопови и да они нуде промене, а шта то тачно подразумева…. остаће вечна тајна попут смисла сликарског дела неког апстрактног уметника. Дакле још апстракције.
Видимо да ће ДС и ДСС ипак потрошити највише пљувачке у наредим недељама на међусобне прозивке. При томе неће презати ни од чега… Сад још да сазнамо који тоалет папир користе поједини политичари или на ком је месту сестра нечије тетке виђена како разговара са припадником неког “непријатељског” народа који се одважио да призна оно што смо сами згрешили погрешном политиком уназад…. то је већ историја…. нечемо о томе.
Такође, једни ће упорно покушавати да објасне како су наши духовни и историјски аргументи јачи од аргумената да овде народ од своје плате не може да подмири ни месечне потребе за хлебом, млеком и уљем… И да сви треба да помремо зарад “Царства небеског” и “Моралне победе” или нечег сличног прилично апстрактног а у замену да жртвујемо нешто тако реално као што је векна хлеба од 600 грама. И опет апстракција…
Други ће опет покушавати да нам објасне како је неопходно ући у ЕУ а не поклушавају да објасне овом народу, хронично незинтересованом за поштовање радне дисциплине, плаћање пореза и избегавање корупције, да ће морати да се одреку управо ових традиционалних облика понашања. Ваљда су свесни да би народ онда гласао за оне друге и треће или неке четврте који се упорно залажу за очување наше духовне, менталне и… нерадничке традиције…. И опет апстракција.
Дакле, или ћемо сви постати специјалисти за апстрактне уметнике и њихове баљезгарије или ћемо вероватно умрети глупи… Ја бирам да умрем глуп… бојим се да бих постао још глупљи ако бих покушао да урадим оно прво.
Али ћемо зато, обзиром да се Велики брат завршио имати сјајну занимацију… Или ће она то бити за оне који имају живаца да их гледају како причају о тако апстрактним појмовима док им желудац цвили за нечим тако реалним и опипљивим као што је храна.