Залагањем чланова УГ еко 030, обезбеђена су средства за организовање свирке на мајданпечком излетишту “Рајкова Пећина” а у склопу обележавања 1. маја.

Свирка ће се одржати на отвореном и окупиће неколико мање афримисаних бендова а као главне звезде појавиће се и новосадски Ритам Нереда.

Овим путем позивамо све заинтересоване да дођу 1. маја на излетиште покрај Мајданпека и присуствују концерту, добро се проведу и понесу гомилу лепих успомена и надамо се још толико нових познастава.

Ево и линка за промо спот

http://www.youtube.com/watch?v=XzG-00e4UyA

Пздрав!

Видимо се тамо!

Ових дана смо на овом месту угостили и хиљадитог посетиоца. Овом приликом би да свима захвалим на поверењу.

 

Хрватски портал који се бави научном фантастиком “NOSF”, покренуо је књижевни конкурс у част преминулог Артура Кларка.

Најквалитетнији радови биће објављени у наредном броју магазина “NOSF”. Да би радови били узети у обзир морају се тицати Артура Кларка или његових технолошких предвиђања.

Услови за слање:

- “RTF” формат

- Times new roman фонт (величина 12)

- Проред 1,5

- Нумерисане стране

Детаљније информације можете видети на http://www.nosf.net/

- Име и презиме аутора

- Конкурс је отворен до 1. јуна 2008. године

Радове слати на адресу nosf-tekstovi@nosf.net

Почеле су! То се дало приметити… Тако ћемо наредних два месеца морати да трпимо препуцавања и увреде дојучерашњих и будућих парнтера и пословних пријатеља.

Неки су, попут ЛДП-а одабрали да кампању започну много пре свих осталих. Ово је и логично ако узмете у обзир да се овакве странке морају борити за сваки глас. Оно што се мора признати јесте да су овај пута стварно направили добре спотове. Мада некако ме спот у коме се појављују познати музичари подсећа на рекламу Телекома Србије. Ритмика музике која прати слику у оба случаја је доста слична а и атмосфера је некако слична иако у споту поменуте странке доминирају страначке боје. Нећу сад да извлачим никакве закључке из овог мог утиска, напросто можда су исти људи радили обе рекламе. Али оно штоје тако карактеристично за њих је чињеница да се ни овај пут нису потрудили да причају о конкретним плановима… Опет дробе о апстрактним појмовима попут: Промена, Европе, Европске вредности и сл. Што се и очекивало од странке која има толики проблем са кадровима да за градоначелника кандидује особу која изјављује да је променила место рођења, као да је то нешто на шта она може утицати и да ће то променити чињеницу да није рођена тамо где јесте и још мисли да јој је тај бесмислени потез, плус. Све ово не би било важно… У смислу да је потпуно небитно да ли ће будући градоначелник бити родом из Београда или не. Али оно што мене свакако не би определило за ову опцију је чињеница да ако је неко спреман да се одрекне места рођења у сред кампање што би се могло различито коментарисати, онда се свакако може поставити питање чега ће се одрећи ако се докопа власти.

Остале странке се, још увек, ограничавају претежно гостовањима по емисијама и исто тако прављењем разних вербалних ексцеса… Ваљда мисле да ће им то донети популарност код народа, обзиром да се народ до сада ложио на баљезгања и псовке… разноразних….. да не кажем шта…

Но добро….

Оно што ће у овој кампањи бити посебно интересантно је наступ ДС-а, СРС, и ДСС-а, пре свега јер се очекује да они буду главни кандидати за наредну владу. Сведоци смо да је пљувачина већ почела. Радикали се и даље искусно држе по страни и само повремено доливају уље на ватру заједљивим и често бесмисленим коментарима. Али маса то не схвата…. Али то смо ваљда очекивали од масе. Додуше једногласно тврде да су сви остали лопови и да они нуде промене, а шта то тачно подразумева…. остаће вечна тајна попут смисла сликарског дела неког апстрактног уметника. Дакле још апстракције.

Видимо да ће ДС и ДСС ипак потрошити највише пљувачке у наредим недељама на међусобне прозивке. При томе неће презати ни од чега… Сад још да сазнамо који тоалет папир користе поједини политичари или на ком је месту сестра нечије тетке виђена како разговара са припадником неког “непријатељског” народа који се одважио да призна оно што смо сами згрешили погрешном политиком уназад…. то је већ историја…. нечемо о томе.

Такође, једни ће упорно покушавати да објасне како су наши духовни и историјски аргументи јачи од аргумената да овде народ од своје плате не може да подмири ни месечне потребе за хлебом, млеком и уљем… И да сви треба да помремо зарад “Царства небеског” и “Моралне победе” или нечег сличног прилично апстрактног а у замену да жртвујемо нешто тако реално као што је векна хлеба од 600 грама. И опет апстракција…

Други ће опет покушавати да нам објасне како је неопходно ући у ЕУ а не поклушавају да објасне овом народу, хронично незинтересованом за поштовање радне дисциплине,  плаћање пореза и избегавање корупције, да ће морати да се одреку управо ових традиционалних облика понашања. Ваљда су свесни да би народ онда гласао за оне друге и треће или неке четврте који се упорно залажу за очување наше духовне, менталне и… нерадничке традиције…. И опет апстракција.

Дакле, или ћемо сви постати специјалисти за апстрактне уметнике и њихове баљезгарије или ћемо вероватно умрети глупи… Ја бирам да умрем глуп… бојим се да бих постао још глупљи ако бих покушао да урадим оно прво.

Али ћемо зато, обзиром да се Велики брат завршио имати сјајну занимацију… Или ће она то бити за оне који имају живаца да их гледају како причају о тако апстрактним појмовима док им желудац цвили за нечим тако реалним и опипљивим као што је храна.

Прексиноћ смо, сви ми који смо гледали утакицу са још увек важећим европским прваком у кошарци, могли да видимо како није увек у питању новац и тежина нечијег имена или уговора.

Видели смо како, искрено речено клинци без претерано искуства у једној одлучујућој утакмици која је самим тим носила и огроман притисак, савладали неке од најплаћенијих играча европе.

Овогодишњи Партизанов наступ у еуролиги можда најбоље оповргава све оне који се упињу да докажу како је Дуле Вујошевић лош тренер. Чињенице говоре другачије… Пре свега, он важи за тренера који је европској кошарци дао највише врхунских играча. А са друге стране, вероватно је тренер са највише професионалних успеха који тренутно води неки наш клуб.

Оно што је мене фасцинирало у овој утакмици, није сама победа, већ сама игра и пожртвовање тих момака на терену. Ако ћемо искрено да говоримо, утакмица није блиа претерано лепа за гледање али је сво време, чак и код вођства Партизана од десетак разлике била неизвесна јер је грчки клуб својим квалитетом могао из три напада на направи промену што је и показао пред сам крај. На сву срећу само се на томе завршило да демонстрацији моћи која није успела да даонесе резлутат.

Али да се вратим на игру тих момак, чији је просек година, ако се не варам најнижи у овогодишњем такмичењу. Понашали су се зрело као да су до сада одиграли десетине оваквих утакмица, није било претерано много грешки, осим неких које су можда и очекиване када је улог толики колики је био. И тоје оно што ми се допало, није било дечијих болести, какве су ови исти играчи знали да испоље у овој сезони. Чини се да је Дуле и ове године успео да од скупине играча, готово никаквог искуства и квалитета који је тек требало да доје до изражаја, успео да направи врхунску екипу која је показала да може д апобеди сваког и да се њени навијачи свему могу надати па и највећим успесима. И то је разлог зашто је кошарка, једини домаћи спорт који пратим. О осталим не желим ни да мислим, а камоли да трошим време пратећи их.

Искрено, и ако се Партизанове игре буду завршиле у мечу са Таукерамиком, мислим да су ти играчи заслужили да буду сматрани једном од најбољих генерација које је овај клуб имао у последњих десетак година. Ако ништа више, зато што су урадили много више него што су вероватно и сами очекивали на почетку сезоне искључиво својим залагањем.

И ове године по 23. пут, зајечарски дом омладине расписује конкурс за учешће на фестивалу младих песника “Дани поезије”.

Право учешћа имају песници старости до 30 година који стварају на српском језику а до сада немају објављену књигу.

За учешће на конкурсу потребно је послати циклус од 10 необјављених песама потписаних шифром умножених у 4 примерка. Решење шифре у посебној коверти послати заједно са пријавом.

Пријаве за конкурс шаљу се до 10. априла 2008. године.

Песници чији радову буду одабрани од стране стручног жирија стичу право учешћа на 23. фестивалу младих песника “Дани поезије” који ће се одржати од 28. до 31. маја 2008. године у Зајечару.

Послати рукописи се не враћају.

Лауреат Фестивала стиче право и на објављивање књиге.

Додатне информације о конкурсу могу се добити на број телефона 019/432-022

Када сам почео да гледам овај филм учинило ми се да ћу се жестоко сморити… Међутим, како је филм одмицао морам признати да је све више задобијао моју пажњу. Пре свега због чињенице да је на један интересантан начин приказано функционисање њихове администрације у којој један појединац ипак може учинити много тога, негде на пола филма сам ипак морао признати да није лош. Прича о америчком конгресмену који,  заједно са богатом љубавницом и агентом ЦИА-е успева да преокрене, у почетку туњаво, ангажовање Америке у Авганистану током руске инвазије на ову земљу, јако добро илуструје начин на који функционише њихова администрација и можда ће помоћи онима који мисле да та земља има нешто лично против нас… Пре ће бити да смо сами себи криви… тј. да смо својом глупошћу изазвали све оно што нам је Америка приредила. Кажем ово зато јер, је овде јасно приказано да се ради о једном конгресмену, који је након обиласка избегличког кампа пожелео да нешто уради по том питању… Није ту било ни приче о рату против муслимана нити о демократији и свему ономе на шта смо навикли када су у питању амерички филмови једноставно је у питању човек који је заузео став по одређном питању и бранио га до самог краја.

Иначе, оно што даје свежину у причи, које би иначе била сувопарна је доза ироније и пародије која је све време присутна. Овоме доприноси и сама биографија стварног конгресмена Вилсона, јер да вас подсетим филм је рађен по истинитом догађају и стварној биографији.

У филму се поред Том Хенкса (Tom Henks)  који глуми конгресмена Вилсона, појављују и Џулија Робертс (Julia Roberts) која игра Џоен Херинг као и Филип Симур-Хофман (Philip Seymour Hoffman) који глуми агента ЦИА-е.

И поред тога што ми се филм допао, он ипак не спада у сам врх кинематографије тако да немојте очекивати да вас прикује за столицу… или кауч Пре ће бити да је ово један сасвим пристојан филм за опуштање након ручка или у вечерњим часовима. Али ће свакако бити нтересантан американофилима који желе да мало боље разумеју функционисање њихове администрације.

За оне који желе још понешто да прочитају о овом филму ево и пра линкова:

http://film.krstarica.com/l/filmovi/rat-carlija-vilsona/

http://www.b92.net/kultura/film/vise.php?yyyy=2008&mm=03&nav_id=285521

http://www.voanews.com/Serbian/archive/2008-01/2008-01-31-voa9.cfm

Кад год ми неко постави питање коју врсту музике свирамо, мени падне мрак на очи

Проблем, је заправо у томе што ја никада нисам имао јасну представу коју врсту музике желим да свирам. Напросто, обзиром да је Земља Анонимних мој бенд у коме ја доносим све ауторске песме и да од тога углавном зависи и звук бенда, он се доста разликује од песме до песме али је у неком смислу и доста уједначен.

Компликујем?! Па добро, ништа ново за мене…

Елем, ајде сад да пробам да објасним шта ми то свирамо…

Ја најчешће кажем да свирамо рок и то је заправо најближе истини. Има ту доста уплива различитих праваца, јер ја слушам доста различите музике али чињеница је да су на мене највише утицали бендови и музичари попут Азре, Боб Дилана, Хендрикса као и домаћег рока, хард рока, блуза, панка  и сл. Али одмах да се оградим, никада се нисам ни трудио да звучим као било ко од њих, напросто утицај се више огледао у смислу енергије и тематике него у смислу звука и технике.

Такође, на звук бенда доста утицаја имају и чланови бенда који су у њему. Ово пре свега, јер се углавном трудим да се не мешам у стил свирке људи са којима свирам докле год се то уклапа у идеју саме песме коју радимо. А једна од ствари на којој увек инсистирам када правимо нову ствар јесте да она на крају звучи као нешто што би смо и сами желели да слушамо. Некада нам то успева а некада не.

Још једна ствар која је јако значајна за дефинисање нашег звука је и чињеница да је и на мене али и на још неке људе који су били у претходној постави бенда, панк и домаћи нови талас оставио доста утицаја, па се та сирова енергија пресликала и на наш звук у претходном периоду. Обзиром да и сад у бенду има чланова који највише слушају панк, мислим да ће и на даље у звуку доминирати та енергија.

Оно што бих још додао на крају јесте чињеница да се песме међусобно ипак прилично разликују, али да у њима доминира ритмика наспрам мелодије и неких претераних музичких “филозофирања”. Због тога ми се чини да је најтачније када кажем да свирамо рок.

Надам се да ћу ускоро средити неке старе снимке и да ћу их поставити негде на нету тако да можете мало боље да схватите о чему причам.

Ево још једног мајданпечког аутора…

Као што је Исидор и најављивао људима које познаје, пре неколико дана се појавио и његов први албум под називом “Нигдина”. Албум су заједно издали “Dark revolution” и “Minimalna izdanja”. Комплетан материјал је снимљен у кућној варијанти а постпродукцију је радио Никола из “Минималних издања”. На албуму се налази 8 песама.

Контакти у вези набавке овог издања су Ненад Стојановић из “Dark revolution” - nstojanovic@darkrevolution.org или Никола из “Минималних издања” - minimalnaizdanja@yahoo.com.

Исидор каже да не очекује јагму за овим албумом, али видећемо… Оно што сам имао прилике да чујем пре пар месеци ми говори да ће ово бити једно интересантно остварење и да би га вредело преслушати у целости…. А пре свега желим да честитам Исидору на првијенцу

Очекујте ускоро и неки мини интервју на овом месту пошто је овај “млађани” аутор изразио жељу да одговори на нека моја питања, али о томе када буде време.

Овако изгледају омоти:

 

Погледајте ово….

http://ca.youtube.com/watch?v=DPkYCYgHjMU

 Одличан енглески зар не?!