Земља Анонимних

Самоубиство

Седео је у соби и посматрао своје беживотно тело из кога се точила густа, лепљива крв. Учинило му се да чује дозивање споља. Одговор се није зачуо из запечаћених уста. Поново је погледао своје избледело тело…

Није издржао, закорачио је у њега и груди су се поново покренуле.

Ни овај пут није имао храбрости. Не довољно.

 Све што је потребно јесте да чекате

Седим у столици за љуљање на веранди планинске куће. Мој поп арт пас седи крај мене и плази свој језик на шарено Сунце које се смеје на нас са врха неба.

Понекад помислим да ће бити довољно остати у овом положају довољно дуго и нешто битно ће се догодити.

Нешто што ће променити свет…

Мој пас је устао, протегао се, окренуо око себе и поново легао…

Ето, догодило се

 Чврста стена

Осврнуо се и погледом обухватио непрегледну гомилу под собом, слегнуо раменима и помислио „Ма, боли ме курац!“

Гомила је френетично дозивала „Врати се! Врати се“

Није се вратио. Није чак ни застао.

„Пријало би ми пиво“ – Рече себи…

Напуштена појачала су зујала на бини. Нико није веровао да је отишао без биса… заувек.

To be a rock and not to roll!