Прексиноћ смо, сви ми који смо гледали утакицу са још увек важећим европским прваком у кошарци, могли да видимо како није увек у питању новац и тежина нечијег имена или уговора.
Видели смо како, искрено речено клинци без претерано искуства у једној одлучујућој утакмици која је самим тим носила и огроман притисак, савладали неке од најплаћенијих играча европе.
Овогодишњи Партизанов наступ у еуролиги можда најбоље оповргава све оне који се упињу да докажу како је Дуле Вујошевић лош тренер. Чињенице говоре другачије… Пре свега, он важи за тренера који је европској кошарци дао највише врхунских играча. А са друге стране, вероватно је тренер са највише професионалних успеха који тренутно води неки наш клуб.
Оно што је мене фасцинирало у овој утакмици, није сама победа, већ сама игра и пожртвовање тих момака на терену. Ако ћемо искрено да говоримо, утакмица није блиа претерано лепа за гледање али је сво време, чак и код вођства Партизана од десетак разлике била неизвесна јер је грчки клуб својим квалитетом могао из три напада на направи промену што је и показао пред сам крај. На сву срећу само се на томе завршило да демонстрацији моћи која није успела да даонесе резлутат.
Али да се вратим на игру тих момак, чији је просек година, ако се не варам најнижи у овогодишњем такмичењу. Понашали су се зрело као да су до сада одиграли десетине оваквих утакмица, није било претерано много грешки, осим неких које су можда и очекиване када је улог толики колики је био. И тоје оно што ми се допало, није било дечијих болести, какве су ови исти играчи знали да испоље у овој сезони. Чини се да је Дуле и ове године успео да од скупине играча, готово никаквог искуства и квалитета који је тек требало да доје до изражаја, успео да направи врхунску екипу која је показала да може д апобеди сваког и да се њени навијачи свему могу надати па и највећим успесима. И то је разлог зашто је кошарка, једини домаћи спорт који пратим. О осталим не желим ни да мислим, а камоли да трошим време пратећи их.
Искрено, и ако се Партизанове игре буду завршиле у мечу са Таукерамиком, мислим да су ти играчи заслужили да буду сматрани једном од најбољих генерација које је овај клуб имао у последњих десетак година. Ако ништа више, зато што су урадили много више него што су вероватно и сами очекивали на почетку сезоне искључиво својим залагањем.
