Земља Анонимних

Рођен 80 године прошлог века у малом рударском граду у Источној Србији. У родном месту завршио сам основну и средњу школу. Овде бих напоменуо, а због дугогодишњег ривалства између ученика школа, да сам ишао у ОШ „Велимир Маркићевић“ или која је још познатија и као „Стара школа“.

1995. године уписао сам гиманзију „Миле Арсенијевић“. У овом периоду мог живота почињем све више да се интересујем за писање и музику. 1995. године настале су и неке од мојих првих песама, које више никоме не показујем:)

Ми који смо одрастали у том периоду, и почели своје прве изласке, са поносом и данас истичемо да је Мајданпек, са својих једва 10000 становника, у периоду када је цела србија секла вене на Ђоганије, Дригиије и сл. имао једну од најживљих рок сцена тада. Све до краја деведесетих у граду је стално функционисало неколико бендова, углавном пунк оријентације. Било је периода када је било и десетак бендова. Тада је и читав град био, како би данас рекли, УРБАН. То је помогло многим људима, који су одрастали у том времену да и касније наставе са креативним радом, па тако имамо и цртаче стрипова, песнике, музичаре … који су већ постигли доста успеха…

По завршетку гимназије дошло је и време уписивања факултета. Ми смо били она „весела“ генерација која је матурирала под бомбама и није имала пријемни за факс. Елем, у Београд сам дошао са намером да упишем историју уметности али сам на крају завршио на листама за шумарски и пољопривредни факултет….

Како?!

Када сам из основне дошао у средњу школу, имао сам намеру да упишем биологију или екологију. Било је ту наравно и неких нереалних жеља о којима не бих сада говорио:) Током средње школе, као што сам већ рекао, појавиле су се и многе друге ствари које су ме интересовале а биле су везане углавном за разне облике уметности. Обзиром да моји нису били у могућности да обезбеде новце да бих спремао пријемни за примењену уметност (одсеци графика и унутрашња архтитектура – мислим да су се тако звали), некако ми се учинило да ће историја уметности одговорити на моје жеље да се бавим, пре свега визуелним уметностима. Тако ми је тема за матурски рад била „Живот и дело Леонарда Да Винчија“ а спремао сам и пријемни за историју уметности.

Међутим, онда су укинули пријемни за факултете  и ја сам поново почео да преиспитујем своју одлуку…. Тако сам схватио да је код мене још увек присутна љубав према биологији, али пошто сам сматрао да је бескорисно студирати Биологију, јер себе нисам баш видео као наставика или професора биологије, одлучио сам се да документа предам и на Пољопривредном факултету, одсеку за Воћарство и виноградарство.

Временом се код мене искристалисала идеја да жели да упишем баш овај одсек и да свакако нећу уписати историју уметности.

Дошао је и дан предаје докумената…. Тада сам, са другарицом код које сам био свратио до шумарског, да она покупи нека испитна питања…. И тако, док је она преписивала нешто са огласне табле ја сам предао документа и на шумарском факултету – општи смер.

Ипак, на крају сам завршио на пољопривреди и могу рећи, барем што се тиче самог градива, нисам се покајао, мада су професори у великој мери најобичнија исфрустрирана ђубрад.

И тако данас сам апсолвент на Воћарсту и виноградарству, са никаквом перспективом (али то и не чуди у оваквој земљи), бавим се музиком и писањем, мада још увек без већих успеха али……

Промениће се то….

На боље!